Прво да рашчистимо у којем случају нема наде за нас.
У случају да је великим силама на Западу и на Истоку стало до тога да ми будемо сиромашни, па и гори.
Тад смо завршили. Наде ни за лека.

Али, да ли је баш тако?
Није.
Додуше, силама није стало ни да нам буде боље. А и што би?
Што рече Черчил свом изасланику код Тита који с е успаничио што ће у поратној Југославији бити комунизма: „Шта те брига, нећеш ти живети тамо!“

Оно што је битно,  јесте да не дирамо у интересе великих сила, које имају овде.
Вучић не дира. И добија подршку и Запада и Истока.

Неки тврде да смо под окупацијом. Могуће, па шта с тим?
И у окупацији се живи.
И чини много тога.
Сетимо се Књаза Милоша.
Сили се призна силност.
То се мора.
А онда се ради највише што се може.
Као што је радио Милош.
А не као што раде власти под овом окупацијом или „окупацијом“, које гледају да се не замере окупатору, а земљу и народ пљачкају и горе него окупатори.
Таква власт је гора од квислиншке, која је најгора.
Смену такве власти би „окупатори“ можда и подржали, ако би били сигурни за своје овдашње интересе.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ