„Није први пут у новијој историји, да се политичке промене очекују зато што се лидер Србије преиграо у међународним комбинацијама и домаћој корупцији. А не зато, што су у политичком процесу грађани и они који претендују да буду опозициони политичари, имали активну – позитивну улогу.“
-Каже ДАНАС у редакцијском коментару.

То је тако. Зашто? Зато што се овде много очекује од лидера, па се тог лидера и одбацује кад се „преигра“.
Док се не „преигра“,  све је узалуд.
А и кад се „преигра“, игра се наставља попут „шуге“: тражи се следећи лидер.
Да му се преда „штафета“, па да настави игру, док се и он не „преигра“.
Где је крај томе?
У успостављању система демократске меритократије, где лидер игра незнатну улогу, где је ваљаност система главна, а извршиоци сваки час сменљиви, ако не врше свој посао.