Иако је ентитет Република Косово настао на нашој територији, Косову и Метохији, без  нашег пристанка и било каквог договора са нама, тај ентитет, који неки признају као самосталну државу, мада недовољан број за међународно признање, није наш.
То је целина настала  због интереса „непознатих починилаца“, чија је снага да остварују своје интересе много већа од наше. Неупоредиво већа. И то је тако.
Зашто кажемо „непознати починиоци“?
Зато што је њихова моћ толика да могу да се и тако представљају, односно да настанак поменутог ентитета проглашавају вољом и потребом  шћиптарске (албанске) популације, да према тој популацији буду попустљивији него према дојучерашњем власнику територије на којој је поменути ентитет, мимо свих правила дотадашњег међународног права, настао.

Неозбиљно би било да те „непознате починиоце“ назовемо ванземаљцима, али би и то било лакше доказати, него да их назовемо, на пример, Данцима, Русима, Американцима, Немцима… То би био узалудан труд.

Иако је поменути ентитет, Република Косово, због интереса „непознатих починилаца“, настао на нашој територији, то фактички, према познатим  и стварно важећим фактима, не значи ништа.
Прецизније: значи нама и евентуално некима који имају или би могли да имају сличан проблем. (Такви обично и не признају Републику Косово.)
Ма колико да имамо имагинарно, принципијелно право да инсистирамо  на  томе да је то наше, па дакле и све тамошње, све што су „наследили“ отимачи,  са подршком „непознатих починилаца“, ми фактички, према реалним фактима који владају у свету сада, то право немамо, бар фактичко, чињенично, ма како  то коме звучало.

Према томе: инсистираћемо на чињеницама које су важиле пре кршења или промене међународног права, (вероватно је Међународни суд правде „косовски случај“ зато назвао преседаном), али без последица које би из тога нужно проистекле да важи право које фактички не важи.
Бар не важи у нашем тојест „косовском случају“, са чиме је упознат цео свет, па дакле и све силе, које на то нису имале званичну примедбу.
Наша се не рачуна.
Укратко: истину можемо само да кажемо, свесни да она никог, ко заиста има моћ у овом свету, ни на шта не обавезује.
А поготово „непознате починиоце“, на свим странама света.
Узгред: Чија је „Трепча“?
Ни косовска, ни српска, него?
Припада „непознатим починиоцима“, којима се не може ући у траг, ни кад си на њему.
Толико су моћни.
А толика сила Бога не моли.

Према томе: са ентитетом Република Косово се морамо разграничити и учинити све као да је тај ентитет, иза кога стоје „непознати починиоци“, независна држава, с тим што му ту независност  речима нећемо признати.
То је све што можемо, а није мало, поготово за силу каква смо ми.
Јер кад је истина или тачност прогнана из стварног стања и стварног, фактичког поступања, речи су једино место њеног становања.

&

Како ће бити уређен ентитет република Косово, није наша ствар, као што и ентитет није наш.
Наша је територија Косово и Метохија, јер је нисмо ни изгубили у рату, ни продали, ни поклонили.
Али са тим, што је та територија наша, у оваквом свету до даљњег не можемо ништа.
Немамо на њој никакве ингеренције.
И то је чињеница, као што је чињеница да је територија наша.
Укратко, ради се о преседану.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ