Још у време комунизма, када је била федерална јединица Југославије, Србија је имала нерационалну и неодрживу економију.
Производила је неквалитетне и неконкурентне аутомобиле и другу сличну робу, а према својим економсим изворима се односила као према нечему привременом и туђем. Ту пре свега мислимо на пољопривреду.
Са променом система  и настанком парламентарне демократије Србија се све више оријентисала на приватизацију, односно распродају својих успешних предузећа (јер неуспешна нико није хтео да купи) и касније на тзв. стране инвестиције, односно на продају јефтине радне снаге страним фирмама, које су долазиле у Србију.
&
Закључак је следећи: Србија већ деценијама нема своју одрживу и рационалну економију.
Држава не планира  развој пољопривреде, посебно органске, развој мултилатералног (сваковрсног) туризма, нити има намеру да стане иза развоја ИТ сектора, који је одскора почела и да гуши прописима.
И такво је стање без обзира ко је на власти: ДС или СНС, демократе или напредњаци. Или социјалисти или припадници ма које друге познате партије.
Услед непостојања рационалне и одрживе домаће економије Србија је постала колонијална држава, чије је становништво на ивици, па и иза ивице сиромаштва.
Избори се одвијају, али на њима не учествује ниједна озбиљна страна, која би понудила остварљив концепт рационале и одрживе домаће економије, концепт који подразумева кориговање постојећег у систем демократске меритократије и долазак врхунских стручњака из разних друштвено корисних области на власт, а тиме и излазак народа из растућег сиромаштва.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ