Друштвена неједнакост и друштвена једнакост су питања друштвене идеологије, на основу којих су прављени и друштвени пореци (системи).
На основу друштвене неједнакости су настале теорије о „плавој крви“, вишој раси, нацији итд.
У 18. веку су почели да нестају системи засновани на друштвеној неједнакости, односно „аристократски“ пореци.
Системи  зсновани на расној и националној неједнакости су такође мање-више нестали.

Чинило се да је прави одговор на све то теорија о друштвеној једнакости, на основу које су настали социјализам и демократија.
Међутим то су биле заводљиве „лепе приче“, које су у стварности биле засноване на суштинској неједнакости, на раслојавању на сиромашне и (пре)богате, поготово у савременом свету, о чему је било говора и  на сусрету у Давосу 2017.

Друштвена равнотежа је рационална одлука на којој почива и исти такав систем (демократска меритократија).
Суштина друштвене равнотеже је вођење рачуна о томе да у друштву не дође до опасне неравнотеже која је узрок конфликата и револуција.
Друштвена равнотежа и није толико идеологија, колико је својеврсна „друштвена математика“, којом се постиже трајни друштвени мир и стабилност.
И, да поновимо, друштвена равнотежа није исто што и друштвена једнакост, која је, као и друштвена неједнакост, нетачна представа о друштву.
Поједностављено речено: људи су и једнаки (сви имају право на опстанак и пристојан живот) и неједнаки (нису сви кадри да обављају све послове, а нарочито управљачке, то могу само они који могу, а то не зависи од класе, расе,  нације, па ни породице  у којој је неко рођен, него од талента и  стеченог знања, што је све „математички“ проверљиво).

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ