Демократска меритократија – корак даље у креирању политичког система
Демократија је од настанка, од старе Грчке, оптерећена опасношћу, као што је владавина руље (олоши) – охлократија.
Зато је Платон, старогрчки претеча меритократије, и био против демократије, коју је иначе, као извор нових талената, ценио.
У модерним временима та могућност (охлократија) је искоришћена за владавину нациста (фашиста) и комуниста, а у последње време и за владавину партија, па и појединаца (што је уочљиво у Србији и сличним земљама).
Сваки поредак или успе да превазиђе свој главни недостатак (у демократији је то охлократија, владавина олоши) или нестане.
У добром делу западних земаља демократија је успела да превазиђе тај проблем.
Али не у потпуности.
Још увек се и тамо страхује од његовог појављивања и изборне победе.
Овде, у Србији, је тај поредак, охлократија, и победио, што је дерогирало и девастирало демократију, која је уведена пре 17 година.
Зато се пред Србију ургентно поставља питање: шта даље?
Јер охлократија није угрозила само демократске вредности и слободе, него је и животни стандард спустила до неиздрживог.
Народ, званично суверен у Србији, живи лоше, све је више њих који су иза ивице сиромаштва.
То све нагони на промену политичког система у правцу демократске меритократије.
Демократска меритократија је заштита овдашње демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).