Светска здравствена организација је прогласила пандемију.
Корона вирус, који је започео поход у Кини, а проширио се на цео свет, не само да односи животе, него озбиљно утиче и на економију.
А тиме и на политику.
Свет постаје све проблематичније место.
Одговор на ту појачану проблематичност може бити сличан одговору какав је свет добио Другим светским ратом, успоном нацизма, тог најмрачнијег периода у читавој људској историји.
А може кренути и у правцу који је Кина већ наговестила, у правцу преовладавања меритократских поредака.
Шта ће се десити?
На то је питање тешко прецизно одговорити. Овде је у неколико текстова назначено шта је за очекивати. Успон нове класе, поседника нематеријалног капитала.
Али једно је сигурно: све је извесније да ствари неће остати какве јесу, односно да ништа више неће бити као што је било.
&
Кад је владала епидемија „свињског грипа“ народ у Србији није веровао властима да је тај вирус заиста опасан и сматрао га је више као профитерску игру светске фармацеутске индустрије.
Сада кад влада  епидемија и пандемија Корона вируса народ не верује властима, кад тврде да тај вирус није толико опасан и одбијају меру власти да се не затварају школе.
Узгред, и струка мора да ослушкује и уважава и жеље (страхове) народа, па да инсистира на затварању школа и то не на две недеље, него до краја школске године. И да све то аргументовано образложи.
Прошлу власт је неповерење у њу коштало власти, а можда ће и ову садашњу.
Само којом је заменити?
Новом демагогијом или меритократијом?
&
Најновија пандемија Коронавируса, која се одиграла крајем прошле и током ове, 2020. године, белодано је показала да је долазак на власт врхунских стручњака неопходан већ и због самог опстанка. Политичари- демагози су још једном показали своју недораслост стварним проблемима.Захваљујући њиховој владавини, која заправо служи крупним поседницима материјалног капитала,  државе су постале немоћне и неспособне да раде у општем интересу.
&
Сад је јасније него икад да власт, уз сагласност већине, треба да припадне врхунским стручњацима из разних друштвено корисних области, укључујући и медицину , бар ону неоптерећену интересима фармацеутске индустрије.
Садашњи политичари су показали много мање способности у управљању кризом, него што је то у 19. веку у борби са кугом показао кнез Милош. Он није, као данашњи политичари, доносио мере водећи рачуна и о својој популарности, односно о свом рејтингу. Те две ствари у кризним моментима не иду заједно.
И да констатујемо на крају да се Кина, са својим меритократским системом, успешно борила и са Коронавирусом.
&
Шта чека свет, која варијанта политичког и друштвеног уређења? Дикатура или продужетак демократије овакве каква је сада? Западњаци тврде да се Кина успешно борила са Коронавирусом зато што је тамо диктатура, а да се Запад са мање успеха бори с атом пошасти зато што је на Западу либерална демократија. Тиме заправо признају пораз свог омиљеног поретка. Јер коме је до демократије која не може да заустави страдања и смрт, које доноси Коронавирус? Али имамо и изузетно негативна искуства са диктатурама, које су давиле и спутавале комунистичка друштва у Русији, Кини и другим земљама. Да ли ј еу Кини заиста диктатура маовског типа? Не би се рекло. У Кини у многим областима друштва влада меритократски принцип, али чињеница је да се до те мериоткратске владавине није дошло демократски и да су још многе области друштвеног живота спутане.
Где је излаз из свега тога? Демократија се показала ломљивом и недаекватном у судару са тешким проблемима – од сиромаштва до пандемије. Али потпуно елиминисање демократије води новим спутавањима и консеквентним кризама.
Пo нама решење је у армираној демократији, односно у демократској меритократији у којој главну улогу имају врхунски стручњаци, али и народ чији се основни циљ- релативно висок животни стандард у демократској меритократији не занемарује, него доследно остварује.
У сваком случају све је извесније да после ове пандемије ништа више неће бити као што је било.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ