Има ли у Србији „слободе медија“?
И има и нема, али, ем већину то не интересује, ем се, објективно, не може рећи да је баш нема.
Интернет је, на пример, слободан медијски простор и за изношење чињеница, и за критику, а, богме, и за свакојаке будалаштине.
У штампаним и електронским медијима, ту и тамо, блесну и чињенице, па и критика.
Вероватно би требало да их има више, али кога то, у већ помињаној већини народа, уопште интересује.

И, уопште, има ли у Србији демократије?
Па није да је нема, бар по дефиницији која је уобичајена.
Ето вишепартијског система, ето избора, све по демократском ПС-у.
У сваком случају, има је нешто више него у доба Милошевића и много више него у доба комунизма.
Али, поштено говорећи, ни то није тема која интересује већину, ону која чини окосницу демократије. Та иста већина се није бунила, бар док није, ни у доба кад није било демократије или у доба кад је било мање него што је има сада.

На шта је, уопште, осетљива та већина?
На питање статуса Косова?
Па и не баш, а поготово не превише.
На питање нивоа културе?
Не, тако да министар исте може бити и Тасовац, као што и јесте. 🙂

Чега то ипак нема у Србији, а на шта помињана већина није неосетљива, чак шта.
Нема обичног пристојног живота, па ни сигурног опстанка.
Али, штa ту та већина може?
Та која иде и гласа или и не гласа.
Која се, гласајући, нада „бољем сутра“.
Која је  изгласала и актуелни режим и онај претходни.
Све у, неоснованој,  „нади да ће бити боље“.
Та нада или илузија је „неотуђиво демократско право“ већине.
На које увек, основано, рачунају демагози свих боја и идеологија.
(Недавно се то лепо и јасно видело и у суседној Грчкој.)

А да ли би та већина ипак могла да уради нешто што би јој, бар добрим делом, било у интересу?
Тешко.
Осим да поштено каже:
„Нас занима само једно, да пристојно живимо, па ко то може да нам пружи ето му власти, а ако баш морамо и да бирамо, дајте кандидате за које постоји сигурност да ће пружити то што нама треба, па ћемо неке међу њима изабрати, иако нам је заправо и свеједно које ћемо. Важно је да ми добро живимо.“

Али, ко ће то рећи, иако разлога за то имају баш они који чине већину и бесомучно, између оних од којих нико не може да им пружи пристојан живот, бирају ко ће бити на власти.
Па како изаберу, тако им и бива – никад добро.
А и како би другачије?

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ