Бриселу равно све до Косова
Као што је у интервјуу за ТВ Викинг пре скоро месец дана, објаснио Генерални координатор активности Асоцијације „Реструктура“ , Брисел итекако има разлога да прећуткује све, око чега би иначе дизао буку, кад је у питању актуелни режим у Србији.
Ево шта о томе пише Дојче Веле:
„Ауторитарни начин владања пролази испод бриселског радара
Ако се на страну ставе кључне политичке теме, упадљиво је ћутање бриселских институција, али још више берлинских политичара, пред ауторитарним стилом владања Александра Вучића. Иако немачки листови о тој ауторитарности пишу – када се склапају тајни уговори са Арапима, када се Вучић дере на министре, својеручно спасава дете из мећаве или гласовито оде у Андрићград – званични Берлин као да се интересује само за Косово. „Бриселу треба успешна спољна политика, а нормализација односа Београда и Приштине би то била. Стога се српској власти на другим пољима гледа кроз прсте“, каже Јелена Милић. „Ипак, реалност је већ толико очита да ће се следећи Извештај о напретку у октобру итекако бавити државним давањима, нетранспарентним тендерима, стањем у правосуђу. Ова влада нам даје нажалост превише примера бахатог односа према медијима, цивилном друштву и мањинама.
Севим Дагделен, у складу са својим политичким опредељењем, коментарише и пакет закона о раду и око рада, који је недавно у Србији донет без јавне расправе.
„Проблем је што ЕУ заправо подстиче и тражи од кандидата приватизацију, дерегулацију и либерализацију, чак и виталних јавних система. Од тога највише профитирају немачке фирме, погледајте само ко контролише телекомуникације и банке на Балкану.“ Према мишљењу наше саговорнице, европска политика затвара очи пред ауторитарним стилом владања. Стога Дагделен европски пут Србије и других земаља региона објашњава примером Турске, са којом је ЕУ недавно отворила ново поглавље преговора. „Тамо ни крваво гушење демократије не игра никакву улогу, све док цветају послови немачког и турског капитала.“
Листа српских проблема много је дужа – партијско запошљавање, таблоидне хајке на опозицију и неистомишљенике, фаслификовање доктората – али из Брисела невидљива. Оданде се Србија углавном не посматра изоловано, него само као део региона, сматра Ивањи: „Србија игра важну улогу у комшијским односима. Њено таласање на Косову би могло да изазове проблеме, кључна је у превазилажењу проблема у БиХ, однос са Хрватском је такође важан. Док Србија игра улогу фактора стабилности, све остало пада у други план: и постојање или непостојање опозиције или медијских слобода, уговори са Русијом и Емиратима. Можда и то једног дана дође на дневни ред.“
Сад се белодано види да нам излазак из недаћа не само да не долази од актуелног режима или протагониста бивших режима, него да нам је и евентуална бар начелна помоћ демократске Европе, па и моћне Русије нешто чему се можемо надати само ако изнесемо платформу, која неће бити у сукобу ни са ЕУ (САД), ни са Русијом и, што је и важније, која је реална и доноси обнову и развој запуштене домаће привреде.