Бекство од реалности и памети
Историја света, а Србије нарочито, би се могла представити једном реченицом, а она гласи: Бекство од реалности и памети.
Од памет и реалности се побегло, када је за главни циљ Првог рата проглашено уједињење са онима који баш и нису били за то.
Бекство је настављено у Другом рату опредељењем за нереалан систем комунизма, за који није био скоро нико.
Следеће бекство је учињено смушеним национализом у доба Милошевића.
Насатавак је следио 5. октобра кад је народ „уведен“ у ништа мање смушену демократију.
А већ о овој количини спина који се представља као поредак, па још „напредан“, не вреди ни говорити.
Ту је бег од стварности и памети досегао својеврсни врхунац.
Где је излаз?
У повратку памети и реалности, у опредељењу за систем демократске меритократије који је оличење тога.