Шта раде политичке странке у Србији, и владајуће и опозиционе?
Драме.
Шта ради народ у Србији, чак и већина оних који излазе на изборе?
Живи у апатији.
Око чега драме политичке странке?
Око свега што је народу, већини народа, небитно.
Једне прозивају друге за недемократију, фашизам, неслободу медија…
Укратко: за ствари, које апатичном народу нису битне, ни колико лањски снег.
&
Шта хоће странке? Да узму власт, како би оствариле своје?
Интересе.
А интерес им је власт и новац, као додатни атрибут моћи.
Шта хоће апатични народ?
Личи као да неће ништа, јер више никоме не верује да ће му донети бољитак. Гласа по инерцији и из страха да ће изгубити посао.
У оба случаја гласа за већ владајуће.
Опозиција га не занима уопште, јер не може ни да му узме запослење, а камоли да му га да, макар и оно које доноси минималац и које има у страним фирмама, које отварају владајући-
&
А ко гласа за опозицију? Верници (у идеје), али и они који напросто мрзе владајуће на челу са шефом владајућих, који понекад нервира својим постојањем, а камоли делима.
Идеје у које верују гласачи опозиције су заправо мртве, реално непостојеће.
Демократија је мртворђенче, које живи захваљујући илузијама својих верника, које ништа не може уозбиљити, па да схвате чему демократија реално служи.
Тако је било и са верницима у комунизам као идеју, та вера је опстајала упркос свему (што се стварно догодило под фирмом комунизма).
&
Ближе се избори.
Опет ће победити апатија, а уз њену помоћ они који су и досад владали.
У крајњој линији, продужиће се наставак владавине оних који одувек владају. А то нису партије. Него они којима и партије служе.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ