Америка – заступник или окупатор Косова
Како се Америка и политички и војно нашла на Косову?
На основу пристанка и воље државе Србије или против пристанка и воље државе у чијем саставу је, као аутономна покрајина било и Косово, односно Косово и Метохија?
Наравно, против.
Долазак Америке на територију Косова нема никакву легалност. Савет безбедности није подржао акцију НАТО земаља, којима је Америка на челу.
Све приче о хуманитарној катастрофи, која је, по Америци једно време владала на Косову су танке за интервенцију једне земље против друге и њеног територијалног интегритета.
Хуманитарну катастрофу, чак и кад је заиста има, не решавају појединачне земље, чак и кад су велике силе, него међународа организација, ОУН.
А ОУН, односно Савет безбедности није дао зелено светло за интервенцију Америке, као што није дао ни за интервенцију Русије у Украјини.
Обе силе су прекршиле међународно право и то је тако.
Русија се позива на катастрофалан положај и страдање своје нације унутар Украјине, чије је границе и сувереност својевремено и сама признала.
Да ли су се Америка, као тада незванични заступник косовских Шћиптара (Албанаца) и Русија као бранилац интереса Руса у Украјини претходно уопште или бар довољно жалиле ОУН и тражиле од ње интервенцију?
То би био легалан начин решавања проблема и на Косову, које је припадало Србији и у Донбасу који је припадао Украјини.
Чини се да обе силе и Русија и Америка нису нарочито имале поверења у ОУН, него су решиле да своје циљеве или одбрану својих штићеника изведу мимо легалног начина, дакле нелегално.
&
И шта сад?
Русија покушава да порекне окупацију тако што је усред рата организовала референдуме који потврђују да становништво Донбаса и још неких области хоће да припадне Русији.
Ти референдуми су примљени као климав и непоуздан потез.
Русија је остала, поготово на Западу, окупатор.
Америка покушава да негира окупацију дела територије Србије, Косова и Метохије, тако што на основу нелеалних преговора, нетачно названих преговори Београд-Приштина, а посебно у фази која се зове „европски предлог“, покушава да приволи Србију да фактички, а онда и де јуре призна Косово као независну државу, што би значило да се Косово одвојило по вољи и уз пристанак Србије, а не на основу окупације.
И све изгледа да ће тако и бити, јер председник Републике Вучић је пристао на европски предлог, (без потписа, који и није неопходан), проблем је „само“ што председник Републике Србије за такав потез нема олашћење, а и то што су сви поменути преговори суштинки нелегални.
Били би легални да су отпочетка названи правим именом, преговори Србија –Косово, што би значило да је Србија извршила конклудентну радњу и пристанком на преговоре са, по њој, непостојећом државом овој дала легитимитет. Али опет би се поставлио питање ко је дао тај легтимитет, јер председник Репубике ни за то нема овлашћење.
Све у свему и покушај Америке да се опере од окупације Косова је заправо пропао.
Можда не сада, али у будућности сигурно.
Ако се ништа не промени, односно уколико не ступи са нама у легалне преговоре око Косова остаће окупатор, што ћемо ми и званично прогласити.
&
Ступање Америке, као овог пута званичног заступника Косова у легалне преговоре са нама значи да ћемо ми признати Косово као довољно независну државу:
1) ако бар формално остане у границама Србије,
2) ако се оствари косуверенитет Срба на Косову по питању безбедности, здравства, просвете, верских институција.
Све остало препуштамо искључиво Косову као сувереној земљи (држави у држави) и успоставићемо и односе са Косовом као са сувереном земљом (државом у држави).
То решење (држава у држави), које означава релативну независност, је нова појава и личи на случај Тајвана и Кине, али потпуно одговара ситуацији коју од осамдесетих година прошлог века имамо са Косовом, односно Косовом и Метохијом.
Решење је, иначе, применљиво и на све сличне случајеве (као, на пример, Шпанија и Каталонија, В. Британија и Шкотска, па можд аи Украјина и Донбас).
Сва ова решења бисмо постигли у легалним преговорима са САД као заступником Косова, не зато што смо наклоњени САД него зато што САД имају највише утицаја на Косово.
Гаранти постигнутог Споразума би биле све чланице Савета безбедности, укључујући и Русију и Кину.
У случају неуспеха преговора са САД званично бисмо прогласили окупацију Косова од стране непризнатих власти Косова и чланица НАТО и тражили да се у окупацији поступа у складу са Хашком и Женевском конвенцијом.
О том ставу ћемо обавестити и ОУН и настојати да се те окупације уз коректну помоћ ма које светске силе кад-тад решимо.
Званично проглашење окупације не значи обавезно започињање ратних сукоба, нити укида потребу за нормализацијом односа између Србије и окупираног Косова. Само што би у том случају процес нормализације морао да се одвија под покровитељством ОУН, јер окупација представља један од светских проблема, чије решавање је у надлежности ОУН.
Да закључимо: о свему што се тиче Косова има сврхе разговарати не са ЕУ, него са Америком и са ОУН.
&
Да ли ће Америка бити окупатор или заступник Косова очигледно зависи од ње саме.
Ми ћемо се понети у складу са тим како она поступи, односно одлучи.
Драган Атанацковић Теодор, социолог, антропопсихолог и координатор активности Асоцијације Србија
Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com